Čačak prvi grad u Srbiji bez G MO
Saša Bugarčić
Skupština Čačka usvojila je jednoglasno na današnjoj sednici Deklaraciju o zabrani korišćenja, uzgoja i prometa, genetski modifikovanih organziama () na teritoriji našeg grada. U Deklaraciji se navodi da Čačak "zabranjuje na svojoj teritoriji, da neće dozvoliti gajenje i širenje na svojoj teritoriji i da se protivi promeni aktuelnog Zakona o ".
Čačak se takođe Deklaracijom obavezao da će preduzeti sve mere, kao što su stručna predavanja i drugi programi obrazovanja za poljoprivrednike kako se ne bi odlučili za nelegalno uzgajanje i promet i proizvoda od .
Čačak traži od svih državnih organa i svih političkih stranaka i pokreta da se zalažu za doslednu primenu Zakona o GMO i da se onemogući nedozvoljeno gajanje i promet i moguće štetne posledice od takvih prozivoda na zdravlje ljudi i zagađivanaJe prirode u Srbiji. Čačak očekuje od -a i drugih medija da redovno informišu javnost o primeni Zakona o i rezultatima istraživaJa u svetu o štetenim posledicama upotrebe prozivoda od .
Grad Čačak je pozvao sve gradove i opštine u Srbiji da podrže i usvoje ovakvu Deklaraciju. Deklaracija se završava porukom "Ostavimo zemlju naših predaka našoj deci bez ".
Autor Deklaracije je profosor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i predsednik Društva agroekonomista Srbije Miladin Ševarlić.
Ševarlić je u obraćanju odbornicima istakao da je u Srbiji 2009. godine donet Zakon koji važi za jedan od restriktivnijih zakona u svetu kojim se zabranjuje upotreba i promet , ali da postoji opasnost da taj Zakon bude izmenjen, jer za to postoje veliki pritisci moćnih svetskih zemalja, što bi, prema njegovoj oceni, bilo veoma korisno za strane kompanije , ali štetno po poljoprivredu i privredu Srbije, kao i zdravlje ljudi.
"Srbija bi, ukoliko izmeni Zakon o i dozvoli njihov promet i uzgoj, godišnje direktno gubila najmanje 500 miliona evra. Za nabavku semena kukuruza Srbija koja ima 1,2 miliona hektara, morala bi da izdvaja trajno i svake godine oko 100 miliona evra, a za nabavku semena soje, koja se seje na oko 200.000 hektara, oko 20 miliona evra godišnje", rekao je Ševarlić.
On je dodao da bi gubitak u srpskoj privredi bio veliki i u razlici u ceni koja može da se ostvari sa sadašnjom konvencionalnom proizvodnjom i one koja može da se dobije na berzi za proizvode.
"Trenutna cena konvencionalno proizvedene soje na berzi je 550 evra po toni, a soje 460 evra po toni i to čini razliku od 90 evra po toni, a sa godišnjom proizvodnjom na 200.000 hektara i prinosom od tri tone soje po hektaru, Srbija bi u zavisnosti od opredeljenja šta će da gaji, gubila ili dobijala 54 miliona evra", rekao je Ševarlić.
Prema njegovoj oceni, Srbija ne može da bude konkurent u proizvodnji hrane na bazi genetski modifikovanih biljaka i životinja, ali može da bude prepoznatljiva jedino po organskoj poljopriovrednoj proizvodnji.
On je istakao da sva istraživanja u različitim svetskim laboratrorijama ukazuju da postoje evidentne štetne posledice po zdravlje korisnika .
Tekst preuzet sa
